Kako naći snagu za dalje ?

Da, svi kad tad doživimo neki događaj za koji bi psiholozi rekli da je stresan. Za nekoga je to kada ga ostavi draga osoba, za nekoga je smrt bliske osobe, možda gubitak posla, gubitak materijalnog blagostanja, kada stvari ne idu u pravcu u kom bi smo želeli.

Uzroci za okidač osrednjosti samo čeka da nas pogodi, i osuje rafalom bezdušnosti, nezainteresovanosti, a to su klasični primeri odsustva motivacije.

Kako prepoznati sindrom?

Javlja se posle stresnih situacija, to su situacije kada nekada i sopstevim očima gledate kako propadate, materijalno, ostajete bez neke osobe, ili dobijate reči tipa "nikada više.....", da, slažem se, nije lako, ni najjačima nije pošlo za rukom da ih zaobiđe, taj odvratni osećaj u stomaku, suprotan leptirićima sreće, i na svaku pomisao na nemio događaj ili situaciju koja nas brine.

Po nekad su to događaji na koje ne možemo da utičemo, smrt, rat, poplave...... i iz tih situacija, se ljudi, nekada posle više godina, "izvuku".

Ali postoje događaji u našim životima u kojima smo direktno učestvovali, i naši potezi su uticali na propadanje stvari koje nas muče i osećamo očaj, bezvrednost, samoću, i kao da nam nema povratka, ali eto, divnim čudom još dišemo i samo zbog toga se osećamo živi, ali nam je u stvari sve jedno.

Kako dalje?

Ma koja situacija da nas zadesi, znam, da možemo ustati, mislim da ako padnemo, i pokušavamo da ustanemo, kao što Nik Vujičić govori, dovoljno je da možemo i samo da pogledamo gore, to nam je dovoljan dokaz da ćemo kad tad ustati.

Nik je rođen sa deformitetima i bez ruku i nogu, svedski je motivator, jedan od najvećih momentalno. Pomišljao je na samoubistvo godinama, bio u dubokoj depresiji, nesposoban da samostalno živi.

On dalje kaže, pokušavao je nemoguće, da iz ležećeg položaja ustane, za njega je to kao da mi poželimo da iz mesta preskočimo 3 metra ograde.

Pokušavao je hiljadu puta, nije uspevao, ali dalje opet kaže: "ako pokušam hiljadu puta i ne uspem, da li misliš da ću odustati? NE !!!"

Posle godina i godina poušavanja, uspeo je, i ne samo to, obogatio se, pisao knjige, nadahnjuje ljude širom sveta, putuje, oženio se, ima dete, pliva, igra fudbal... Nemoguće?

Žao mi je, ali moguće je, on je primer situacije u kojoj se vi nalazite, imali ste isti udisaj bezuspešnosti kao i on, u depresiji ste, ne znam za samoubistvo, ali on je i to prošao i pobedio.

Zašto ste vi u goroj poziciji od njega? Ko vam daje to pravo, on nema noge ni ruke, ko je sad u prednosti?

Moramo razumeti, probajte u takvom stanju očaja u kome ste se našli, da izađete na minus 20, nećete ni osetiti hladnoću, izađite i stojte na kiši, ista priča, skoro da stavite ruku na vruću plotnu, isto ne bi ništa osetili.

A zašto je to tako, naš mozak je  pogođen teškim stanjem, mislima koje nas zatvaraju u grobnicu, kako je moguće da imamo takvu energiju da ne osetimo fizičku bol?

Moguće je, a sada zamislite obrnut proces, i dalje ste u teškoj situaciji, a zašto bi stajali na hladnoći i kiši i gurali ruku u vatru, hajde da tu energiju, ako smo je već neslavno zaslužili, okrenemo u našu korist, u uspeh.

Podignimo se, pogledajmo gore, hodajmo napred, samo napred, pa ako i opet padnemo, gledajte da padnete hodajući napred, lakše se podići posle.

Moramo razgraničiti u našim glavama, da situacije koje su nam se dogodile, neće se ponoviti, one su prošlost, ma šta bilo, ostalo je juče. Ali mi smo ostali, živi smo, i dalje smo na ovom svetu, po meni, dok god udišemo vazduh, znači da imamo još mnogo da uradimo na ovom svetu, nije sve gotovo, nismo završili, i kao što veliki Les Brovn kaže:

"NIJE GOTOVO DOK NE POBEDIM"​