Šta sve obećavamo sebi od 1.Januara ...

Zvuči kao izlizan kliše, ali mnogima upravo to pomaže da se ostvare u nečemu i dostignu svoje ciljeve i snove.

Na početku nove 2016, želimo vam pre svega ono bez čega sve ostalo nema nikakvu važnost, ZDRAVLJE pre svega, a za ostalo ćete se sami već nekako pobrinuti.

Treba da znamo, ništa se ne dešava slučajno, i ako nam se to čini tako često.

Mnoge odluke koje donosimo, većinom imaju izrazito pozitivan rezultat, inače ih ne bismo želeli, ali čim takvim odlukama pridajemo važnost, određujemo im datum i vreme početka, znači da možda neće biti lako sprovesti ideju u delo.

Ne brinite, u tome je cela stvar, jer da je lako, svako bi to uradio, svi bi bili uspešni i postigli sve što požele preko noći, takav svet bi se ubrzo urušio, nestao, kolabirao i ostala bi samo crna rupa u svemiru.

Prema tome, poteškoće kojih još niste ni svesni, na putu uspeha, već od 01,Januara, su tu u pravom trenutku kada pomislite da odustanete, problemi dolaze niodkuda, baš kada mislimo da smo na kraju, oni dolaze da nas iskušaju još jednom, koliko smo odlučni u našim odlukama, moj iskreni savet je, ne dajte se prevariti tim podmuklim negativnostima koje uspešni lako prekorače kao baricu na putu.

Šta god da ste sebi poželeli, zarekli se, sad je pravo vreme, nije slučajno zima, čuveni Zig Zigler kaže da svi u svojim životima imamo sva godišnja doba, sve što radimo ima ta četiri godišnja doba, sada je zima, skoro polovina, to bi trebalo da znači da smo u najkritičnijoj tački u našem razdoblju, najhladnijoj, sa najmanje sunca. Sad je vreme, povucite obarač i ispalite upornost, požrtvovanost i pogodite neki datum u sred leta i uživajte u rezultatu.

Još jednom, želim vam da imate želje, želim vam da sanjate neverovatne snove, želim vam da te snove i želje sledite do kraja, ako vam se niko ne smeje na tom putu, ako niko vas ne gađa praznim flašama jer se ne slaže sa vama, zastanite i smislite još neverovatniji san, pa krenite ponovo, jer snovi se ostvaruju. 

"Zdravac" vam želi zdrave, srećne i pune ljubavi predstojeću godinu i praznike.

Ako toliko očajnički želiš da uspeš, kao što želiš da dišeš, tada ćeš USPETI !!!

Ovu rečenicu je izrekao Eric Thomas, na predavanju na američkom univerzitetu.

Za neupućene, prepričaću šta je on to rekao, i ko je on ustvari.

Etic Thomas, je bio tipičan Amerikanac, propala porodica, žrtva sistema, ostao bez posla, bez krova nad glavom, na ulici, gladan, crnac, prosi......

Ta agonija mu je trajala dok od jednog gurua nije čuo ove famozne reči, u nastavku ide priča koju je on ispričao studentima...

"Bilo je sasvim obično popodne, mlad dečak je odlučio da uspe u svom životu, da zaradi veliki novac, postane poznat, slavan, poštovan....

Odlučio se za savet gurua, mudraca, učitelja života...

prišao mu je, povukao za rukav i pitao ga, kako da postane to što želi, a želi da postane uspešan iznad svega, učitelj ga je pogledao i upitao ga, da li stvarno to želi? Odgovorio je DA, želim.

Guru mu je samo rekao, ako to stvarno toliko želi, da dođe na lokalnu plažu u 4 sata ujutru, okrenuo se i ode...

Dečak je stajao u mestu dok je mudrac odlazio, čudio se, šta ću ja na plaži zbog uspeha, i to tako rano ujutru, nema nikoga... Ali odlučio je da posluša savet.

Došao je bunovan rano ujutru na plažu, tamo ga je već čekao guru, pita ga dečak, i šta ćemo sad da radimo, kako će ova plaža da mi pomogne da uspem u životu?

Guru ga nije mnogo ubeđivao, samo je rekao da se skine i uđe u vodu. Dečak opet u čudu, već je počeo da se pita šta radi sa starcem na plaži ujutru, pa sad još da se i kupa, nije došao na kurs za čuvara plaže..

Dečak se skinuo, ušao u vodu, starac za njim, rekao je starac, pliva.. plivaj...

Kada su odmakli dovoljno daleko i u dubine mora, u mrak, daleko od bilo koga, starac ga sustigne, i potopi u more, držao ga je pod vodom, dečak se opirao, grebao, udarao, ali starac nije hteo da popusti, izgledalo je da ga davi, dečko je i dalje pružao otpor, sve slabiji, ali se koprcao, ostajao je bez daha, sve se teže pomicao, taman kada je ostao potpuno bez daha, mudrac ga povuče napolje.

U polusvesnom stanju, dečka je mudrac dovukao do obale i sačekao da dečak dođe k sebi, udahne malo vazduha, nakon toga, dečak je osuo paljbu po starcu, pitao ga buncajući, da li je nermalan, jel hteo da ga ubije, da je poludeo...ponavljao je dečak.

Starac je ćutao i čekao da dečak dođe k sebi i počeo da priča, vidiš mladiću, pitao si me sinoć, kako da uspeš, doveo sam te ovde na plažu, kad nema nikoga, nema pomoći, sam u moru, davio si se, i ostajao bez vazduha....

Imam samo jedno pitanje za tebe: O ČEMU SI MISLIO KADA SI OSTAJAO BEZ VAZDUHA?

Vidiš dečko, mnogi ljudi žele isto kao i ti, da budu uspešni, da imaju više novca, da lepše slikaju, da se bolje mole, da budu slavni, bilo šta, ali to ne žele očajnički.

Većina ljudi želi da bude uspešna, ali i želi da ide na zabave, žele da budu neko drugi, toliko to žele da zaborave ko su sami ustvari, vole svoj mobilni više nego uspeh, da ti kažem nešto, mobilno ti neće doneti ništa osim računa.

Mnogi ljudi više vole da spavaju nego da budu uspešni, kako možeš toliko spavati i želeti da budeš uspešan, spavajući, propustićeš priliku da budeš uspešan.

I sada te ponovo pitam, o čemu si mislio kada si bio bespomoćan pod vodom?

Dečak, odgovara, razmišljao sam kako da udahnem ponovo vazduh.

Starac ga pogleda, i kaže, eto vidiš, nije ti bilo bitno za žurku koju si propustio, za mobilnim koji možda sada zvoni, za druge ljude koje imitiraš, nije ti bilo do spavanja, nego samo kako da udahneš ponovo vazduh.

Ovo ti je neprocenjiva i jedina lekcija, ako želiš da uspeš toliko očajnički, kao što si želeo da dišeš dok si bio pod vodom - USPEĆEŠ !!!

Starac je to izrekao, okrenuo se i ostavio mladića na pesku, da diše i razmišlja..."

Eric Thomas, je odlučio da se uspravi, skupio snage i podigne se sa pločnika, pozdravi sa svojim "prijateljima" propalicama, i krene putem slave.

Danas je jedan od najpoznatijih motivatora na svetu, mnjegove rečenice svi kopiraju, počastan je gost na nogim događajima, motiviše i pomaže sve, od bolesnih, do sportista...

I sami znate, da kada ste u svom životu, nešto toliko snažno želeli, niste obraćali pažnju na okolinu, kako izgledate, da li ste na nekom događaju, pa niste niti jeli niti pili dok ne ostvarite svoj cilj.

Ako se odlučite za takav put, jedini ispravan za pravi veliki uspeh, budite spremni na razne poteškoće, osude okoline, morate prekršiti mnoga pravila, ne zakone, nego pravila, a sistem kroz koji ćete prolaziti je sledeći, svi će vas ismevati, vi ćete naporno raditi na svom cilju, možda godinama, odreći će vas se mnogi, jer nemate vremena, razumevanja, to je neizbežna cena koju morate da platite, na kraju kada uspete, svi će vas pitati KAKO? Tada ćete znati da ste pobednik, ma šta bio vaš cilj.

Da, boleće, boleće jako, nekoga fizički nekoga psihički, nije jednostavno posvetiti se u potpunosti jednom velikom cilju, zapostaviti prijatelje, voljenu osobu, boraviti sam u sobi, kao ovaj dečak pod vodom, i razmišljati samo kako da udahnete vazduh ponovo/uspete u životu, žao mi je to je jedini put, ne možete prevariti uspeh, on mora prolaziti kroz izvestan bol, mora trajati, suze moraju teći, i morate istrajati, dugo....

Ali imam lepu vest, bol je privremen, može trajati minut, sad, dan, pa i godinu, ali na kraju pobeđujete, pogodite šta zauzima mesto kada bol ode? USPEH !!!

Ako ste tek počeli, ili na pola puta, ne odustajte bez obzira na sve, rizikujte, jer već bolujete, ako stanete, boleće vas večno, odlučite da dok koračate napred, makar sporo, na rukama, gledajte gore, verujte i dajte sve od sebe, ako treba krenite iz početka, na kraju, uspeh je u vašim rukama.

Nadam se da je priča bila poučna, pokušajte da se setite tih reči kada ste u problemu, koliko očajnički nešto želite.

“When you want to succeed as bad as you want to breathe, then you'll be successful.”

 Eric Thomas, The Secret to Success

Život i motivacija

Hteli ili ne, na ovome smo svetu, bili svesni ili ne, svi težimo za nas nekom velikom uspehu.

Čak ne mora ni biti velik, dovoljno je da želimo da nam današnji ručak izgleda kao sa slike.

Za sve što radimo postoji neki razlog, postoji neka slika kako bi voleli da izgledamo, da vidimo rezultate u našim glavama pre nego oni stvarno budu ostvareni.

To je jednostavno tako, priroda ovih reči je u nama, i ako ih ne prepoznajemo uvek, ali nepogrešivo praktikujemo tehnike motivacije svakodnevno, ma šta radili, čak i rutinske stvari.

Motivacija je nešto, samo nama poznato, "skrivena" energija, reč, slika, koja nas gura u pravcu rešenja ili cilja koji želimo postići, nekada moramo biti strpljivi, godinama, a za neke stvari dovoljno je i par minuta, kao primer sa jednostavnim stvarima poput spremanja ručka, sređivanje frizure i slično.

Dakle, svakodnevno smo motivisani da radimo naizgled obične stvari, i to nam uglavnom polazi za rukom.

Ali šta da radimo kada su pred nama godine teškog rada, odricanja, možda druge države, za neke ljude su to druge planete...

Šta da radimo, kako da razmišljamo kada znamo da nam rešenje ili cilj, onoga što želimo za sebe i one koje volimo, toliko daleko, merili vremeno koje prolazi ili poredili sa stanjem u kome se nalazimo kao tačka polaska?

Pokušaćemo da odgonetnemo ove večne misterije uspeha o kojima možete čitati svakodnevno u dnevnoj štampi, magazinima, pa i knjigama.

Mnogi citiraju, pozivaju se na rečenice, reči i dela znamenitih ljudi kroz istoriju, nećemo sada razlagati njihove misli, mnogi su izrekli ono što danas uveliko znamo, ali oni su bili prvi koji su to baš tako rekli.

Bitno je da znamo, da mnoge od tih rečenica, su potpuno razumljive samo onima koji su ih prvi izgovorili: "Znam da ništa ne znam",  Sokrat izrekao pre mnogo godina. Šta je tu nejasno?

Svi razumemo šta znače te reči, cela rečenica, a da li smo spremni živeti po takvom principu?

 Da li smemo u današnjem vremenu otvoreno svima i uvek reći da nismo kopetentni da o određenoj temi razgovaramo?

Naravno, svet bi bio mnogo bolje mesto da smo svi zaljubljenici u tu čuvenu Sokratovu rečenicu, ali opet malo je nas koji  stvarno to sledimo.

Ali da ne filozofiramo mnogo, problem kod savremenog čoveka je upravo motivacija, možda i najveći problem ikada, sve od nje polazi.

Našom ishranom, ugodnom životu u malom stanu, mala plata koja jedva podmiruje naše potrebe, svakodnevna kratkotrajna zadovoljstva, sve nas to sputava da sagledamo mnogo veću sliku našeg bića.

Gubimo motiv, svrhu za nečim uzvišenijim, jer kao drogirani, uvučeni u zaraznu kolotečinu tipa "meni je lepo, zašto bih išta menjao/menjala", nas zaustavlja pred i samoj pomisli da možemo više, bolje, i onda dolazi rečenica u našim glavama "ti to ne možeš, pogledaj se, možeš samo da sanjaš, on je ovakav, onakav, živimo u takvoj državi, zakoni su loši...."

Bezbroj besmislica izgovaramo, i imamo milion opravdanja da ne pokvarimo mir sa platom od 250 evra, da ne izađemo iz kruga osrednjosti, jer tu nas niko ne dira, ne napada...

Pa normalno, da je tu prividan mir i sreća, psa na ulici koji hramlje i ide podvijenog repa daleko od ljudi niko ne dira, niti primećuje.

Znam da svako od nas, na ovoj planeti nije slučajno, svako od nas ima talente i veštine za različite stvari, ali nema hrabrosti da ih ne samo radi, nego i da prizna samom sebi.

Šta god smislili da uradite, rizikujete, prokockate, nećete biti ubijeni niti ćete umreti, sada kad to znamo, šta nas drugo može sprečiti?

Koji je to čovek, koji je to zakon, gde je granica?

Nema granice, našoj odluci, na jakim temeljima, nema granice, nisu izmišljene.

Postoje dokazi kroz istoriju, mnogi u svetu sada tako žive, ko nas može da spreči?

Odgovor: samo mi sami.

Ne postoji sila koja nas može sprečiti da činimo dobro za nas i našu porodicu, a opet, naše ubeđeno "NE", ne može ni jedna sila pomeriti ni milimetar.

Znam da svi ipak želimo više, bolje od nas samih, svi o tome razmišljamo, ako ne na glas, onda kada smo sami u sobi, pogašena svetla, spremamo se da legnemo, tada kad ne moramo da glumimo više, jer nema gledalaca, ne moramo da se dokazujemo jer nema sudija, komentara, siguran sam da tada, u tom mraku, gledajući na gore, kreiramo slike našeg budućeg života, nekog događaja koji još nije izmišljen, neke stvari koja nam se čine tako daleko.

Super, to je upravo motivacija, ali šta se potom dešava? Gde nestane ta magična slika od sinoć?

Droga zvana "život" nam stalno lupa šamare jer ne dozvoljava da samo za metar promenimo putanju kojom smo juče hodali, jer to neće nekom odgovarati, jer to još nije učinjeno, jer je to rezervisano za "posebne"...

Nije tačno, svi treba da pratimo svoje snove, svoj uspeh, nekome je materijalno bogatstvo ta slika, nekome da ozdravi, drugome samo da se zaposli, da ima porodicu... Želje su različite, svakom svoje nedostižno izgledaju, ali otkriću  vam tajnu najveću na svetu, vi to možete postići, ostvariti svoj san, ma kakav on bio, ma koliko je potrebno da prođe vremena, vi to možete, i ako vas nisam upoznao, siguran sam da možete.

U daljim tekstovima, otkrijte načine, tehnike, savladavanja osrednjosti i istrajnosti na putu uspeha, jer on vas svakako čeka, na vama je, koliko još želite potrošiti vremena da ga nađete i ostvarite?